Државна политика у принципу покриваглавна упутства у развоју друштва. Заједно с тим решавају се специфични задаци са којима се суочавају различите гране јавног живота. У том смислу постоји одбрамбена и еколошка, унутрашња и спољна, културна и национална, економска и социјална политика државе. Истичу и сферу везану за питања политичког система. Специјалисти често користе фракциону поделу, нарочито имајући у виду техничке, аграрне, демографске и друге политичке гране.
Због чињенице да све странке и области животадруштва су блиско међусобно повезана, а поменута подручја су такође у интеракцији. Ова честа интерпенетрација и преплитање узрокују условну разграничење.
Међутим, постоји сфера која је најближа укупним интересима и потребама човека. Ова сфера се односи на друштвени живот становништва - социјалну политику државе.
У оквиру ове дефиниције треба разумјети активности државног апарата, добротворних фондација и јавних организација у циљу задовољавања интереса и потреба грађана.
Социјална политика државе - концептдовољно пространа. Његови предмети укључују позицију класа и група, националности и нација, породице одвојено, људи у друштву, као и све аспекте благостања људи.
Ставља се социјална политика државе у Русијикако би се побољшао квалитет и животни стандард популације у земљи. У ту сврху стимулишу се економске и радне активности грађана, обезбеђени су услови за читаво удружено способно друштво за могућност да се особи обезбеди добробит своје породице. Истовремено, руководство земље у потпуности чува своје обавезе према особама са инвалидитетом, пензионерима, грађанима са инвалидитетом и породицама са пуно дјеце.
Главни правци социјалне политике државе су изражени у следећем:
Социјална политика државе је на одлучујућој позицији у рјешавању друштвених и економских проблема. Међутим, без нормалног развоја индустрије, немогуће је ефикасно ријешити постављена питања.
Социјална сфера припада регионувитална активност друштва у којој се, у расподели духовних и материјалних услуга и робе, пре свега остварује државна активност, затим религијске и јавне организације, добротворне фондације.
У тренутној ситуацији постоји све већа потребаповећање ефикасности друштвених и економских активности државног апарата земље, концентрисање напора власти на рјешавање најоштријег проблема, развој нових механизама за имплементацију активности. Стога је могуће осигурати нају рационалније коришћење материјалних и финансијских средстава.
Стратешки циљеви социјалне политике треба да укључују:
